Kad je pre neki dan bivši ministar finansija kazao da, ne bismo li ikako dostigli standard starih članica Evropske unije, „mi moramo da pređemo iz hodanja peške po kamenju na neki let”, odgovorilo mu se drsko s najviših mesta, ali ga je cela poslovna zajednica uzela zaozbiljno. Svi ostadoše zabrinuti nad proročkim upozorenjem da ćemo, ako nešto ne preduzmemo, taj cilj ostvariti za nešto manje od dva veka!
Svako na Kopaoniku i van njega se zapitao kako da to što radi prebaci u višu brzinu. Jasno je da je pred nama trka, istovremeno i maraton i sprint, svom snagom, i neće zaobići nikoga ko se poslom ozbiljno bavi.
Pravila su ista za sve. Sva tela koja se kreću kroz fluide (gasove i tečnosti) podležu istim, nepromenljivim zakonima. Fizika, naprosto – odnosi se na sve u prirodi podjednako. Podjednako, ali ne i ravnopravno, a i kako bi: nije isto ako je trka u vazduhu ili u vodi, recimo. Voda je oko 800 puta gušća od vazduha. Kubni metar vode teži čitavu tonu, dok kubik vazduha ima tek nešto više od kilograma. Svakom napravljenom pokretu voda pruža 12 puta snažniji otpor nego vazduh.
Mi već generacijski, pred svaku važniju trku u ovom društvu, polovini stanovništva kažemo: „A, ne, vi ćete da plivate, dok mi ostali trčimo!” Tako, u najkraćem, danas izgleda doprinos žena našem poslovnom okruženju ili društvenom životu uopšte.
Pruža li ženama poslovni svet 12 puta snažniji otpor nego muškarcima? Teško je to izmeriti. Zakonski stojimo dobro, kaže Svetska banka u friškom istraživanju „Žene, biznis i zakoni”, objavljenom 1. marta, među prvih 20 zemalja sveta, negde između Perua i Islanda. Tu smo, u svetskom vrhu, šta još tu ima!
Ko veruje da je u Srbiji ili u celom regionu zamalo kao na Islandu, neka samo pogleda u još po koju statistiku te iste Svetske banke koja uključuje i razgovor sa živim ljudima i neke finansijske pokazatelje, ne samo analizu zakona: na Zapadnom Balkanu izgubimo oko 18 procenata BDP-a svake godine zato što naša tržišta rada ne uključuju u jednakoj meri žene i muškarce. Dve trećine te cifre čine troškovi direktno povezani sa nejednakim učešćem oba pola u ukupnoj radnoj snazi, dok je preostala trećina posledica nedostupnosti svih zanimanja i ženama i muškarcima. Svega dve od pet žena uopšte imaju posao ili ga traže, a kada ga i nađu, velika je verovatnoća da će taj posao biti u sektorima koji zahtevaju nizak nivo veština i znanja i posledično je slabije plaćen.
Mračna je činjenica da je 37 procenata poslodavaca u regionu izjavilo da bi radije zaposlili muškarca nego ženu. Ako su to bez ikakvog zazora rekli istraživačima Svetske banke u lice, možemo samo da zamislimo koji je stvarni procenat onih s takvim stavom u praksi. Znači: čeka nas borba za svaki promil rasta BDP-a, ali polovinu naših ljudi, žene, u toj trci prosto nećemo.
U poslednjih nekoliko meseci proveo sam nebrojene sate upijajući znanje i uvide od Branke Rajičić, prve osobe iz Srbije koja je postala partner u PwC-u, u celoj Centralnoj i Istočnoj Evropi. Branka nepokolebljivo i bez mnogo pompe svakodnevno potvrđuje svoju lidersku poziciju, što finansijskim rezultatima, što poverenjem i rastom svog tima, naoko nesvesna sopstvenog postignuća, koje je nepregledno veliko. Paralelno radeći na nekoliko poslovnih frontova, Branka, međutim, dubinski razmišlja o trajnom pečatu onoga što s timom radi, a tema pozitivnog uticaja na društvo lajtmotiv je naših razgovora.
I nije samo Branka tu; cele novine koje držite u rukama posvećene su impresivnim liderkama, poslovnim ženama i mentorkama koje ličnim pristupom i primerom menjaju okruženje. To su žene koje se svakodnevno bore da promene turobne statistike gledajući ih pravo u oči, da ovo više ne bude nevesela tužbalica, nego pobednička priča. One vode stotine i hiljade svojih saradnika i klijenata, prećutno pristajući da mnogima od nas, posebno drugim ženama, budu inspiracija i vodilja.
Dok odlučno plivaju napred, važe li i dalje ograničenja koja postavljaju zakoni dinamike fluida? I te kako! Njihov pažljivo kalibrirani pristup, međutim, otvara ogroman prostor za sve one žene koje nakon njih idu istom ili sličnom stazom, a tema solidarnosti, iako nipošto centralna, postaje prožimajuća nit uspeha njihovih kompanija, njihovih saradnica i saradnika, cele zajednice.
Ove žene preuzimaju lavovski deo odgovornosti za promene na svoja pleća i stvaraju praktično novu dinamiku oko sebe. Jer tako je to kad hoćeš da bude bolje: nije dovoljno samo biti među najboljima, moraš da imaš snage da promeniš i nepromenljivo.
Darko SOKOVIĆ
Izvršni partner za strategiju i razvoj, „Propulsion”